Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте Канцеларију

>

Главна преговарачица са Европском унијом Зорка Кордић: Критеријуми ЕУ за проширење строжи, 2025. година оријентир за чланство

Главна преговарачица са Европском унијом Зорка Кордић: Критеријуми ЕУ за проширење строжи, 2025. година оријентир за чланство
Датум објаве: 11.01.2021 09:40 | Аутор: КЕИ

Испис Штампај страницу


Оријентир црногорским институцијама треба да буде 2025. година као оквир за чланство постављен у стратешким документима ЕУ, што значи да до краја 2023. године сва правна тековина ЕУ мора бити пренијета у домаће законодавство, а институције оспособљене да је спроводе. То је уједно и стратешко опредјељење ове Владе, да до краја свог мандата обезбиједи унутрашњу спремност земље за чланство, поручила је у интервјуу за Побједу главна преговарачица са ЕУ Зорка Кордић.

Црна Гора је отворила сва преговарачка поглавља у преговорима са ЕУ. Међутим, затварање поглавља тече знатно спорије и теже, па тако на посљедњој међувладиној конференцији у Бриселу Црна Гора није затворила ниједно поглавље нити је било помака у преговорима.

Каква су Ваша очекивања, како ће тећи даља динамика преговора и затварања поглавља?

КОРДИЋ: Покретач свеукупне будуће динамике преговора огледа се у јасном стратешком циљу - да Црна Гора буде прва наредна чланица Европске уније. Оријентир нашим институцијама треба да буде 2025. година као оквир за чланство постављен у стратешким документима ЕУ, што значи да до краја 2023. године сва правна тековина ЕУ мора бити пренијета у домаће законодавство, а институције оспособљене да је спроводе. То је уједно и стратешко опредјељење ове Владе, да до краја свог мандата обезбиједи унутрашњу спремност земље за чланство.

Што се тиче конкретних етапа које нам слиједе у преговорима, Црна Гора која је сада једина држава кандидаткиња са свим отвореним поглављима, ставиће током 2021. године снажан акценат на испуњавању преосталих привремених мјерила за поглавља 23 - Правосуђе и темељна права и 24 - Слобода, правда и безбједност. Паралелно са заједничким напорима све три гране власти у реформи владавине права, наша преговарачка структура ће заједно с Европском комисијом радити на дефинисању конкретних акција за добијање завршних мјерила. То ће омогућити да Европска комисија припреми одговарајући извјештај и представи га државама чланицама ЕУ. Усвајање извјештаја о испуњености привремених мјерила за поглавља 23 и 24 од стране Савјета ЕУ свакако ће подстаћи поступно затварање свих других поглавља.

Наша земља усвојила је прошле године нову методологију преговора са ЕУ. Шта ће то значити у пракси и како ће се она примјењивати?

КОРДИЋ: Нова методологија преговора са ЕУ представља првенствено одраз воље неких држава чланица ЕУ да се политика проширења врати у фокус и то је оно што је за нас као државу кандидата, која је најближа чланству, посебно значајно у овој иницијативи – кредибилнија, динамичнија, опипљивија перспектива за чланство.

У политичком смислу, веома је важно што нова методологија отвара више простора за политички дијалог са државама кандидатима и могућност учествовања у раду радних тијела ЕУ заједно са државама чланицама на тему различитих секторских политика. На тај начин, током наредних предсједавања ЕУ, можемо очекивати организовање форума посвећених политичкој дебати на највишем нивоу о стању у поглављима, без обзира да ли се заиста долази до техничког затварања неког поглавља. Нова методологија је такође стимулативна за боље коришћење средстава ИПА ИИИ, јер посредно ставља државе кандидате у положај да буду конкуренција једни другима кад су у питању пројекти који се планирају по секторима.

У техничком смислу, већина ставки нове методологије је већ дефинисана у преговарачком оквиру за Црну Гору из 2012. године, тако да се ту не очекују нити измјене у начину извјештавања Европске комисије, нити неке „тематске“ измјене у преговарачкој структури. Ипак, подјела на групе поглавља, тзв. кластере, коју уводи нова методологија, указује да у преговарачкој структури морамо имати снажно заједничко дјеловање ресора и интеракцију више поглавља, како бисмо остварили успјех.

Отпочињање приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом поново је одложено. Да ли је то још један знак да ЕУ није спремна за даље ширење и како Црна Гора да схвати ове поруке?

КОРДИЋ: Политика проширења ЕУ је у сталној еволуцији, јер заједно са новим таласима проширења и ширењем броја њених чланица и процеси доношења политичких одлука бивају све комплекснији на нивоу ЕУ. Тако је о таласу проширења из 2004. године, када су приступале Словенија или Словачка, својевремено одлучивало свега 15 чланица, у поређењу са данашњих 27 које разматрају преговарачки оквир са Сјеверном Македонијом и Албанијом.

Порука за Црну Гору је да мора прихватити геополитичке специфичности Европске уније и њених држава чланица и наставити да ради на реформама на унутрашњем плану, без обзира на вањско-политичке околности. Морамо бити свјесни чињенице да политика проширења ЕУ не може уживати популарност у вријеме када се и сама ЕУ суочава са многобројним изазовима – посљедицама економске кризе из 2008, изласком Велике Британије, мигрантском кризом, растом популизма, пандемијом ковид-19. То, ипак, не треба да нас одврати од рада на унапређењу нашег система и квалитета секторских политика које усклађујемо са ЕУ како би стандарди били бољи за наше грађане.

Морамо бити спремни на непредвиђене околности јер је природа процеса таква да се, поред утемељених критеријума, појављују и неки нови изазови: нпр. фокус у ЕУ је посљедњих година све више на владавини права и критеријуми су све строжији и кад су у питању поједине државе чланице. Тако је Европска комисија ове године по први пут направила извјештај о стању у владавини права у њеним чланицама, а чак је и дебата о 7-годишњем буџету ЕУ била прожета овим темама. Стога не изненађује да се и критеријуми према државама кандидатима построжавају.

Португал је преузео предсједавање Савјетом ЕУ 1. јануара. Да ли је, према Вашем мишљењу, реално да Балкан, упркос увјеравањима, не буде дио агенде у наредних пола године, све док Словенија као близак сусјед не преузме предсједавање?

КОРДИЋ: Португал, као дио тројке која предсједава ЕУ – Њемачка, Португал, Словенија, у својим приоритетима издваја 3 стуба – опоравак Европе кроз зелену и дигиталну транзицију, враћање повјерења у социјална права, кохезију и солидарност за бољи економски опоравак и јачање стратешке позиције ЕУ као отворене према свијету.

У оквиру овог трећег стуба, недвосмислена је порука подршке политици проширења ЕУ која у Програму Португала јануар-јун 2021. гласи: „Наставићемо процес проширења на Западни Балкан на бази нове, кредибилније и ефективније методологије, као и напоре на стабилизацији и интеграцији региона, подржавајући Европску комисију у текућим реформским процесима које подстиче у овим земљама“.

То у пракси значи да ће Португал афирмисати примјену нове методологије и политичког дијалога на високом нивоу са државама чланицама, што би могло подстаћи организовање конкретне међувладине конференције између Црне Горе и ЕУ на тему оствареног напретка у преговарачком процесу, као отклон од досадашње праксе да се међувладине конференције организују само за потребе техничког отварања и затварања поглавља преговора.

Европска комисија позвала је власт у Црној Гори да сва именовања у државној управи спроведе кроз поступак запошљавања који је у складу са црногорским Законом о државним службеницима и намјештеницима. Упркос томе, усвојене су измјене Закона, за које ЕУ каже да ће помно пратити. Какав је Ваш став? Да ли су усвојене измјене Закона у складу са добром европском праксом?


КОРДИЋ: За Црну Гору, као државу кандидата, реформа јавне управе представља, поред владавине права и економског управљања, један од три кључна стуба политике проширења ЕУ. Остваривање напретка у реформи јавне управе важно је како за обезбјеђивање демократије, владавине права и заштите интереса наших грађана, тако и за унапређење административних капацитета наших институција на начин да ефикасно спроводе правну тековину ЕУ.

Будући да је квалитетна јавна управа једно од основних начела политике проширења, на захтјев Европске комисије, СИГМА – ОЕЦД је развила принципе јавне управе који представљају својеврсне смјернице упућене земљама кандидаткињама за чланство у ЕУ. Оне представљају стандарде тзв. „меке правне тековине ЕУ“ и служе као оквир за процјену стања и напретка у јавној управи, а свака држава чланица уређује ову област у складу с опсегом и потребама своје администрације.

Кад су у питању измјене Закона о државним службеницима и намјештеницима, важно је да оне буду усмјерене управо на кључна начела добре управе – деполитизацију, меритократију и виши квалитет у погледу знања и вјештина кадра.

Ово нарочито јер су деполитизоване јавне институције са добрим експертским кадром пресудне за ефикасну, независну и транспарентну јавну управу, која у фокус свог дјеловања ставља грађане и обезбјеђивање одговарајућих услуга за њих. То у пракси значи да сваки одабир кадра треба да прође процедуру запошљавања засновану на критеријумима стручности и непристрасности, пратећи одредбе Закона о државним службеницима и намјештеницима, који је у ранијем периоду конципиран уз експертску помоћ Европске комисије. Све даље измјене и допуне Закона које се предлажу од стране Скупштине свакако треба да допринесу још бољем квалитету Закона и да одражавају дух добрих принципа јавне управе, додатно унапређујући квалитет и стручност кадра, циркулацију вјештина и знања, те да промовишу напредовање по заслугама, деполитизацију и професионалну јавну управу.

Рекли сте да ЕУ није забранила помоћ МА. Зашто се онда Влада позива на препоруке ЕУ када је у питању гашење МА?

КОРДИЋ: Захтјев ЕУ је да Црна Гора, као држава кандидат за чланство, треба да гради снажан и функционалан систем контроле државне помоћи, истовремено поштујући Споразум о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Црне Горе. Члан 73 овог Споразума подразумијева:

– Као прво, да иста правила у области политике конкуренције важе за Црну Гору као и за државе чланице ЕУ, односно да се забрањује свака државна помоћ која нарушава или пријети да наруши конкуренцију фаворизовањем одређених привредних друштава или одређених производа. То значи да изналажење одрживих модела, између осталог и додјеле државне помоћи националним компанијама, мора бити у овим оквирима, односно усклађено с правилима ЕУ.

– Као друго, да мјере државне помоћи оцјењује оперативно независно тијело, односно Агенција за заштиту конкуренције - АЗК. Испуњавањем завршних мјерила за 8. поглавље Конкуренција, Црна Гора ће јачати своје капацитете за пуно спровођење правне тековине ЕУ у овој области, нарочито административне и правосудне капацитете у области антимонополских правила и контроле државне помоћи, као и изградити одговарајући биланс резултата. То су кључни захтјеви ЕУ у области преговора.

Оно што је важно је да је Европска комисија наш стратешки партнер и да је и овдје спремна да пружи додатну експертску помоћ, како би наше институције јачале своју експертизу у складу с најбољим праксама ЕУ.

ИЗВОР: Портал Побједа